Sportski rekordi i duga putovanja: „vespom” oko sveta

"Vespa” je, takođe, gradila i svoju trkačku karijeru. Kasnih pedesetih, u Evropi, veoma uspešno učestvuje u moto-trkama (brzinskim i off-road). I ljudi koji su adrenalinski ovisnici pronašli su sebe koristeći je u neuobičajenim, nimalo bezazlenim sportovima.

Godine 1952, Francuz Žorž Monere (Georges Monneret) kreirao je „vespu amfibiju” za trku Pariz–London i bez problema prešao preko La Manša. Prethodne godine Pjađo je lično stvorio prototip „vespe” od 125 kubika za brzinske trke koja je postavila svetski rekord s prosečnom brzinom od 171,102 km/h.

Veliki uspeh postiže i 1951. godine, kada na takmičenju International 6 Days osvaja devet zlatnih medalja i premašuje sve ostale italijanske motocikle. Iste godine viđen je i premijerni reli s nebrojenim brojem „vespi”: „Ekspedicija do Konga” bila je prva u nizu neverovatnih putovanja na skuterima, koja su prvobitno organizovana kako bi pokazala da je pronađeno rešenje za gradska i međugradska putovanja. Đankarlo Tironi, italijanski student, na „vespi” je „opisao” arktički krug. Argentinac Karlos Velez prošao je preko Anda, od Buenos Airesa do Santjago de Čilea.

Iz godine u godinu, „vespa” je osvajala entuzijaste željne da odmor provedu kao avanturu: Roberto Patrinjani je iz Milana otišao do Tokija; Seren Nilsen je odmor proveo vozeći se Grenlandom; Džejms P. Oven iz Amerike je stigao do najjužnijeg argentinskog grada Tjera de Fuega (Tierra del Fuego), a Santjago Giljen i Antonio Vesiana prešli su put od Madrida do Atine; gospođica Vorol odvezla se od Londona do Australije i nazad; australijanac Džef Din „obavio” je put oko sveta.
Pjer Delijer, narednik francuskog vazduhoplovstva, za 51 dan je iz Pariza, preko Avganistana, stigao do Sajgona. Švajcarac Đuzepe Morandi proputovao je 6.000 kilometara, većim delom kroz pustinju, na „vespi” kupljenoj 1948. Enio Karega je za 12 dana prešao put od Đenove do Laponije i nazad. Danski novinari Elizabet i Erik Trane, inače brat i sestra, „vespom” su posetili Bombaj. A Evropljane koji su svojim „vespama” stigli na Severni pol nemoguće je izbrojati... Malo je poznato da su 1980. godine, „vespama” PX 200s, M. Simono i B. Černjavski završili poslednju etapu drugog relija Pariz–Dakar.

„Vespe” ne staju: 1992. godine, Đorđo Betineli, pisac i novinar, „vespom” je napustio Rim, da bi se u martu 1993. obreo u Sajgonu. Od 1994. do 1995. prevalio je put od Aljaske do Tjera de Fuega. Dvanaest meseci mu je trebalo da tokom 1995. i 1996. pređe preko 52.000 kilometara, putujući od Melburna do Kejptauna. Godine 1997. krenuo je iz Čilea da bi, prešavši 150.000 kilometara vozeći kroz Ameriku, Sibir, Evropu, Afriku i Okeaniju, stigao u Tasmaniju. Sve u svemu, Betineli je „vespom” „pregazio” 254.000 km!

„Vespa” u svetu filma i među slavnima

Nepogrešivo moderna i očaravajuća, „vespa” nije samo marketinški fenomen. Ona je obeležila deo istorije. U godinama„dolče vite”, kada su strani novinari Italiju nazivali „zemljom ‘vespi’”, bila je sinonim za skuter, a tako je i danas.
Upravo zbog svoje prefinjenosti i specifičnosti, postaje nezaobilazan akter u stotinama filmova. Odri Hepbern i Gregori Pek u filmu „Praznik u Rimu” bili su prvi u nizu koje je bioskopska publika mogla da vidi na slavnom skuteru. „Vespa” je „igrala” u filmskim ostvarenjima: „Kvadrofenija”, „Američki grafiti”, „Talentovani gospodin Ripli”, „102 dalmatinca”, i nezaobilaznom filmu „Dragi dnevniče”.
Na fotografijama, filmovima, a i u privatnom životu „vespa” je bila saputnik slavnim ljudima kao što su Rakel Velč, Ursula Andres, Džeraldina Čaplin, Džoan Kolins, Džejn Mensfild, Virna Lisi, Mila Jovović, Marčelo Mastrojani, Čarlton Heston, Džon Vejn, Henri Fonda, Gari Kuper, Entoni Perkins, Žan-Pol Belmondo, Nani Moreti, Sting, Antonio Banderas, Met Dejmon, Žerar Depardije, Džad Lou, Edi Marfi i Oven Vilson.

„Vespa” živi večno

Sposobnost „vespe” da živi kroz generacije i generacije mladih, suptilno menjajući svoj imidž svaki put, fascinantna je. Prva „vespa” je ponudila slobodu prevoza svakome i tako postala dvotočkaš koji je obeležio vreme ekonomskog procvata. Tokom šezdesetih i sedamdesetih, bila je vozilo koje je propagiralo revolucionarne ideje koje su tadašnji mladi ljudi uspostavljali. Reklamne kampanjeWho Vespas gets to eat the apple i He Who Vespas, eats the applesimbolisale su jednu istorijsku eru.

Modeli 125 iz 1948, legedarna 150 GS iz 1955, model od 50ccm iz 1963, Primavera iz 1968. iPX, rođen 1978, samo su neki od koraka koji su uzdigli tehičku i stilsku revoluciju najpoznatijeg svetskog dvotočkaša. Priča se nastavlja i danas s novom generacijom „vespi”, od PX modela za ljubitelje manuelnog menjača, Granturismo,najveće i najmoćnijeGranturismo Sport (GTS),do modela LX, restilizovane klasične „vespe”.

„Vespa” nije samo skuter. Ona je jedno od najviših dostignuća prefinjenog italijanskog stila i elegancije, a s prodatih više od 16 miliona primeraka, opštepoznata je u celom svetu. Kroz šezdesetogodišnju istoriju „vespa” je fascinirala milione ljudi, ostala nezamenljivo prevozno sredstvo i sinonim slobode.

izvor: magazin "Ambijenti"